Nanotehnologija

Nanotehnologija ce nas uvesti u novu "tehnolosku revoluciju"
Proizvodnja ce biti drasticno izmenjena. Proizvodi ce biti jeftini
i visoke kvalitete.

Ljudska rasa ce se samo baviti kreativnim "umnim" radom.
Inteligentne masine ce obavljati vecinu posla za nas.

To je rizik, sa kojim ce se suociti buduce generacije...

Ps:
Proces je vec poceo, nedavno sam videla usisivac za prasinu koji sam cisti stan, mota se okolo kao buba, ide i ispod kreveta,
svuda, nije brz, ali radi konstantno satima. Kad su mu baterije skoro
prazne sam se ukljuci na punjenje.

---------------------------------------------------------------------------------------------------
---------------------------------------------------------------------------------------------------


Pojava nanotehnologije će imati za posledicu:

-samostalno sklapanje upotrebne robe,
-nano medicina ( kraj bolestima, starenju, smrti),
-prestanak zagađenja i automatsko čišćenje postojećeg zagađenja,
-molekularna sinteza hrane ( kraj oskudice i gladovanja),
-bilion puta brži računari,
-ekstremno novi izumi (neizvodljivi danas),
-pristup superiornom obrazovanju za svaku osobu na zemlji,
-rekonstukcija većine od izumrlih biljaka i životinja,
-sigurno i dostupno putovanje svemirom,
-naseljavanje sunčevog sistema.

ŠTA JE NANOTEHNOLOGIJA?

Nanometar je bilioniti deo metra 10-9 m
(širine 3-4 atoma). Nanotehnologija predstavlja molekularnu proizvodnju
ili, jednostavnije, građenje stvari i predmeta na atomskom nivou, na
taj način što bi se pomerali pojedninačni atomi ili molekuli. Termin je
nekada bio korišten za opis bilo koje tehnike sposobne da radi sa
veličinama manjim od mikrona. Ovde se govori o molekularnoj
nanotehnologiji koja u osnovi znači “precizno postavljanje pojedinačnih
atoma na pravo mesto”. Takođe se koriste još i termini molekularno
konstruktorstvo, molekularna proizvodnja i slično. Koristeći dobro
poznate fizičke osobine atoma i molekula, nanotehnlologija predlaže
konstrukcuju uređaja veličine nekoliko nanometara. Trik je u
upravljanju pojedinačnim atomima i postavljanju tačno gde su vam
potrebni za proizvodnju željene strukture. Ova mogućnost nam je na
dohvat ruke.

Nanotehnologija pretpostavlja totalni zaokret u
izgradnji uređaja, proizvodeći gotovo bez troškova, koristeći atome
pojedinačno, kao što računari koriste bitove informacija. Ovo bi
omogućilo automatsku konstrukciju robe i uređaja bez tradicionalnog
ljudskog rada, kao što štampač ili fotokopir mašina proizvodi
neograničen broj kopija bez prekucavanja originalne informacije.

Nanotehnologija
je nova multidisciplinarana disciplina koja je nastala ujedinjavanjem
više oblasti, od kojih najveći doprinos imaju:
elektronika, radeći na umanjivanju u prizvodnja mikročipova,
mikro biologija, izučavanjem strukture DNA, proučavanjem životnih funkcija mikro organizama,
hemija, radom na prizvodnji složenih jedinjenja.
Dobitnik
nobelove nagrade Richard Feynman 1959. godine i prvi izneo mogućnost
pravljenja pravljanja ovako minijaturnih sistema rekavši: “principi
fizike ne govore protiv mogućnosti pomeranja materije atom po atom.”

UNIVERZALNI ASEMBLERI

Koristeći elektronski mikroskop STM
(Scanning Tunnelling Microscope) za posmatranje pojedinačnih atoma na
niskim temperaturama, stručnjaci IBM-a su zapazili da njime mogu da
pomeraju pojedinačne atome ksenona. Pomeranje atoma na taj način bi
bilo veoma komplikovano, skupo i dugotrajno. Za pomeranje atoma bi nam
više odgovaralo mnoštvo minijaturnih uređaja (asemblera) koji su
posebni da pomeraju atome. Eric Drexler opisuje asemblere kao uređaje
koji imaju minijaturne robotske ruke pod kontrolom računara. Oni bi
bili u stanju da upravljaju položajima atoma, u cilju kontrolisanja i
određivanja precizne lokacije na kojoj se odvijaju hemijske reakcije.
Generalno pristup bi dozvolio konstrukciju velikih i preciznih objekata
kao posledica precizno kontrolisanih hemijskih reakcija u kojima se
objekti grade molekul po molekul. Asembleri bi mogli da izvršavaju i
takve instrukcije pomoću kojih bi pravili svoje kopije. Iz tog razloga,
oni bi bili jeftini. Ovo možemo videti na primeru prirodnih proizvoda
kao što su drvo, seno, krompiri – oni su zaista jeftini. Radeći u
velikim grupama, asembleri i specijalizovanije mašine će biti sposbne
sa grade objekte jeftinije. Oni će biti u stanju da postave svaki atom
na pravo mesto, i zbog toga će proizvodi biti većeg kvaliteta i
pouzdanosti. Radeći na molekularnom nivou, proizvodnja će biti
ekstromno čista (bez sporednih proizvoda i zagađenja).

RIBOZOMI
Mogućnost
ovog pristupa može biti ilustrovana ribozomima. Ribozomi proizvode sve
proteine u živim bićima na ovoj planeti. Tipičan ribozom je relativno
mali (nekoliko hiljada kubnih nanometara) a sposoban je da gradi gotovo
svaki protein vezivanjem amino kiselina (gradivne jedinice proteina) u
precizne linenearne nizove. Instrukcije za građene proteina ribozomima
prosleđuje mRNA (informaciona RNA). Ovaj polimer je sastavljen od
osnovnih nukleotida adenina, citozina, guanina i uracila. Niz od
nekoliko stotina do nekoliko hiljada (400-1800) takvih kodova je osnova
za građenje specifičnog proteina.

ASEMBELRI
Asembleri će
graditi molekularne stukture prateći instukcije računara. Asembler će
obezbeđivati troimenzionalnu poziciju i potpunu orijentacionu kontrulu
nad molekularnim komponentama (slično kao ribozomi sa individualnim
amino kiselinama) dodavajući ih na rastuću kompleksnu molekularnu
strukturu (analogno formiranju belančevina). Asembleri će biti sposobni
da grade više različitih hemijskih struktura a ne samo jednu vrstu
(belančevine) kao ribozomi.

Izračunavanja pokazuju da
asembleri ne moraju biti veliki. Težina tipičnih enzima je otprilike
105 AJ (atomskih jedinica mase) dok ribozom ima težinu od 106 AJ.
Najmanji asembler bi mogao da ima masu otprilike deset puta veću od
mase ribozoma. Trenutna idejna rešenja aseblera su malo veća od ovoga.

MOLEKULARNI RAČUNARI
Asembleri
zahtevaju detaljne nizove kontrolnih signala, kao što ribozom zahteva
mRNA za kontrolisanje svojih postupaka. Takve detaljne signale
obezbeđuju minijaturni računari. Dizajn molekularnih računara je dao
Eric Drexler. Dizajn je mehanički sličan prirodnom, i bazira se na
čvrstim štapićima koji u interakciji jedni sa drugima predstavljaju
logička kola. logička kola dizjnirana na ovaj način bila bi veličine 5
kubnih nanometara. Za obezbeđivanje minimalne kontrole potrebna je
zapremina od 2*105 kubnih nanometara (0.0002 mikrona) za jedan
jednostavan 4-bitni ili 8-bitni procesor opšte namene. Postojaće
verovatno i “alati” koji će se moći dodavati krajevima ruku asemblera.
Zajedno sa svim dodacima, mali asembler sa rukama, računarem, i
“alatima” bi trebalo da bude lakši od 109 AJ. Poređenja radi
Escherichia coli (vrsta bakterije) ima težinu od 1012 AJ. Ovakav
asember bi bio daleko veći od ribozoma ali mnogo manji od bakterije.

POZICIJE HEMIJE
Hemičari
su izuzetno uspešnu u sintezi velikog broja atomskih struktura
(molekula), ali je njihov uspeh bio ograničen na malim strukturama (sa
izuzetkom nekih polimera). Poznato je da su atomske strukture od
nekoliko stotina atoma su sasvim izvodljive. Hemičari imaju mogućnost
da precizno modeluju male strukture atoma, ali trenutno ne postoji
mogućnost da na standardan način prave veće strukture. Sposobnost
proizvodnje minijaturnih uređaja, vođenih računarom koji sa atomskom
preciznošću raspoređuju atome i molekule u tri dimenzije, imaće
revolucionarnu posledicu na hemijsku industriju.

Visoko
reaktivne komponente često reaguju burno i, atomi i molekuli se
slučajno sudaraju jedni sa drugima. U toku reakcija komponenate se
sudaraju slučajno i reaguju slučajno sa svim čime je moguće. Sinteza
pod ovim uslovima ponekad liči na “precizno” postavljanje delova u
radio aparat ubacivanjem i mućkanjem. Neverovatna je sposobnost
hemičara da pod ovim okolnostima sintetizuju ono što žele.

Mnoga
od trenutnih rešenja za hemiske sinteze sastoji je u sprečavanju
neželjenih reakcija. Sa sintezom baziranom na asemblerima, takva
prevencija se obezbeđuje putem pozicione kontrole. Za ilustraciju
pozicione sinteze pretpostavite da želimo vežemo dve komponente, A i B.
U prvom koraku, je potrebno odabrati pojedni atom iz komponente A. Da
bi uradili ovo, moramo zaposliti asembler koji ima dva dela, jedan deo
će imati visok afinitet prema atomima tipa A dok drugi treba da
obezbedi pozicioniranje atoma. Isti postupak možemo primeniti i sa
atomom elementa komponente B. Sada možemo spojiti komponentu A sa
komponentom B pozicionirajući dve komponente tako da dva spoja budu
susedna jedan drugom, i dozvoljavajući im da se povežu. Približavamo se
dobu kada ćemo biti sposobni da gradimo virtalno i svaku strukturu do
atomskih detalja koristeći se zakonima hemije i fizike.

CENA ASEMBLERA
Zbog
toga asembleri mogu biti programirani za gradnju bilo koje sturkture,
mogu biti programirani da grade druge asemblere. Posle amortizacije
astonomskih troškova razvoja i proizvodnje prvog asemblera, njihova
cena kao i objekata koje oni grade ne bi trebalo da bude veća od cene
materijala i energije potrebne za njihovu izgradnju. Na primer krompiri
– imaju zapanjujuću kopleksnost u dizajnu koji uključuje desetak
hiljada različitih gena i različitih proteina koju su upravljani od
mnogo megabita genetskih infomacija – ali je ipak cena krompira svega
par dinara po kilogramu.

KADA ĆE PRISTIĆI NANOTEHNOLOGIJA?

Dolazak doba nanotehnologije
je potpuno definisan kao dolazak prvog “Univerzalnog Asemblera”, koji
je sposoban da gradi od pojedinačnih atoma sve ono što softver
definiše. Univerzalni asmebler će biti povezan sa rezervama sirovih
atoma (ugljenikom, kiseonikom, sumporom, i ostalim elementima). Neke
naprednije verzije bi mogle da izdvajaju atome iz vazduha i zemlje.
Asembler može napraviti odevni predmet jednako lako kao i
superkompjuter ili hamburger ili čak svoju kopiju.

Proizvodnju
prvog univerzalnog asemblera možemo očekivati za 8-15 godina, ali sa
obzirom na napredak tehnologije iz drugih oblasti koje nisu direktno
povezane sa nanotehnologijom i dodaju svoj doprinos, može se
predpostaviti da će se ovo okvirno vreme skratiti. Naravno posle
otkrića univerzalnih asemblera biće potreban još jedan dodatni period
vremena da se razvije odgovarajući softver za upravljanje njima, to
jest, da se izrade matrice za proizvodnju odgovarajućih artikala.

ZAŠTO SE DEŠAVA NANOTEHNOLOGIJA?

Ukratko bi se moglo ogovoriti: "Zato što je to moguće ... Pogledajte samo kako to priroda radi".
Citat K. Eric Drexler:
“Ako želite da vidite mašine nanotehnologije, pogledajte se u ogledalo.”
Manipulicija
materijom na atomskom nivou je neizbežna posledica kontinualnog
napretka u polju proizvodnje čipova, biologije i hemije.

Svakih
18 meseci ili manje, veličina provodnika i trazistora u mikročipovima
se smanji za 50% dok se brzina čipova udvostruči. Provodnici su već
veličine delića mikrona. Koliko dugo možete smanjivati veličinu
komponenata na polovinu i očekujući da funkcionišu? Uskoro će
provodnici i izolatori u provodnicima postati toliko tanki da će
efekati kvantne menanike doći u igru. Ako gradimo čipove sa toliko
malim provodnicima i izolatorima, elektroni počinju da prolaze kroz
izolator praveći turnele, ili ukratko, biće nemoguće praviti toliko
male uređaje na klasičan način. Uskoro će dizajneri čipova biti
primorani da prekinu staromodni koncept mehaničkih kalkulatora, što za
posledicu ima totalni zaokret u proizvodnji. Ako možete graditi ove
mehaničke delove atom po atom, oni mogu biti hiljadu puta manji i
milion puta brži od postojećih tranzistora. Takmičenje za bržim
čipovima je bespoštedna borba, a profit na trižištu je ogroman, ovo
takmičenje ima za rezultat nanotehnologiju.

Biolozi su dobro
upoznati sa sličnim alatima koje opisuje molekularna nanotehnologija
kao što su programibilne samo-replicijrajuće mašine, koje omogućavaju
konstrukciju sa atomskom preciznošću. Biologija je posle svega
nesumljiv dokaz postojanja nanotehnologije. Biljno seme u DNA ima
ugrađene genetske instrukcije za manipuliciju atoma i molekula. Na
osnovu podataka iz DNA ribozomi rade na proizvodnji proteina i
prikupljanju energije, skupljajući atome iz lokalnog okruženja i
eventualno praveći više ribozoma. Ako ovladamo programiranjem DNA
možemo ga iskoristiti za pravljenje i drugih potrebnih potrebnih
stvari.

Biolozima je zastrašujuće da se suoče sa činjenicom da
će ubrzo biti moguće kreirati evolucioni niz, od prvih “nano-mašina",
kojima je trebalo nekih 3.5 biliona godina prirodne selekcije da
evoluiraju, do života na zemlji kakav danas poznajemo.

Pokušaje
da zamislite trodimenzionalnu slagalicu sa trilionima i trilionima
povezanih delova. Genetski materijal, koji pretstavlja
samo-replicirajuću šemu svog biološkog života na zemlji, bio je u
centru pažnje istaživača, što je rezultiralo mogućnošću da se
manipuliše ovim "nano mašinama". Biolozi stalno otkrivaju i usavršavaju
načine da menjaju ove pra-molekularne mašine i mnogo doprinose napretku
razvoja nanotehnologije.

Hemičari sa velikom teškoćom,
sintetišu sve veće i veće molekule i izvode sve komplikovanije zadatke.
Mnogo investicija ulaže se u "inteligentnu sintezu" koja bi im
omogućila postavljanje atoma na pravo mesto, da bi mogli da sintetišu
odgovarajuće materijale. Nanotehnologija će hemičarima omogućiti da
kontrolišu materiju na nanometarskom nivou, čime će nastaviti da
povećavaju prefinjenost.

Pojava nanotehnologije će imati za posledicu:
samostalno sklapanje upotrebne robe,
nano medicina ( kraj bolestima, starenju, smrti),
prestanak zagađenja i automatsko čišćenje postojećeg zagađenja,
molekularna sinteza hrane ( kraj oskudice i gladovanja),
bilion puta brži računari,
ekstremno novi izumi (neizvodljivi danas),
pristup superiornom obrazovanju za svaku osobu na zemlji,
rekonstukcija većine od izumrlih biljaka i životinja,
sigurno i dostupno putovanje svemirom,
naseljavanje sunčevog sistema.

JEDNOSTAVNA NANOTEHNOLOGIJA

Za priozvodnju prvog asemblera
(minijaturni uređaji sposobni za izgradnju na atomskom nivou) će biti
potrebno mnogo disciplinovanog napora, i to neće biti slučajno otkriće.
Ubrzo posle prvog nano-asemblera, mi ćemo imati mnogo obećavanih
“nano-proizvoda”.

Pre nego što budemo u stanju da gradimo
mašine koje su sposobne da se samo-repliciraju, prvo moramo imati
nano-računare, sposobne da upravljaju takvim mašinama, koji će moći da
memorišu algoritme i njihove osnovne instrukcije. Za konstrukciju bilo
kakvih mikro mašina, moramo biti sposobni da konstruišemo funkcionalne
nano-zupčanike molekularne veličine, da bi bili u stanju da
konstruišemo složenije uređaje. Nakon kostrukcije zupčanika dolaze na
red nano-manipulatori, to jest uređaji koji su sposobni da pomeraju
atome i postavljaju ih na željeno mesto.

Nanotehnologija neće
doći preko noći. U početku će verovatno biti prikazivane samo
demonstracije pomeranja atoma, koje verovatno neće biti čak ni vidljive
golim okom. Demonstracije će se sastojati u tome da nano-manipulatori
gomilaju specijalno pripremljene molekule povezujući ih u lance ili
štapiće. Ispisivanje reči atomima sa atomskim mikroskopom će verovartno
postati standard.

I na kraju, biće proizvedeni nano-asembleri,
minijaturne “fabrike” sposobne za molekularnu proizodnju po
instrukcijama nano-računara. Takvi asembleri će biti sposobni da grade
bilo kakve predmete ili objekte, pa čak i svoje kopije. Biće dovoljno
da se izgradi jedan asembler, koji ćemo kasnije moći da umnožavamo u
neograničeni broj kopija, uređaja sa identičnim osobinama kao i
original.

Pretpostavimo da imamo tehnologiju asemblera
sposobnih da grade sebi identične asemblere, i da se mogu programirati
da grade druge stvari, što je već napredak. Da sve to nije ni malo
jednostavno, videćemo iz sledećeg primera. Ako ovladamo tehnikom
programiranja asembelra da napravi drugi, i čak i ako kažemo bilionima
asemblera da urade istu stvar, postavlja se pitanje kako programirati
hiljde timova od po milion asemblera da rade zajedno sa ostalim
timovima na građenju nekog kompleksnog objekta.

Prvi asembleri
praktično neće biti pokretni; njih možete zamisliti kao minijaturne
fabrike. Svaka ima “mozak” i nekoliko prostijih pod-robota koji rade na
specijalnim zadacima. Istraživači imaju mnoštvo specijalizovanih nano
konstrukcija u izgradnji i biće ih sve više. Asembleri će proizvoditi
nano delove i odlagati ih u skladu sa instrukcijama ostalih asemblera.
Neki od specijalizovanih nano mašina će pokretati delove, drugi će ih
spajati u celinu, dok će ostali samo pratiti šta se dešava i
informisati “mozak” fabrike.

Sigurno će nakon proizvodnje
prvog asemblera proteći nekoliko godina istraživanja kako bi se mogli
sigurno koristiti za lečenje i “popravku” ćelija živog ljudskog
organizma. Nakon toga, uslediće istraživanja usmerena ka otkrivanju
načina da se produži ljudski život.

Pesimisti mogu reći da je
potrebno mnogo godina da bi sve ovo moglo ostvariti. Ali dok ne
stignemo do krajnjeg oblika nanotehnologije, pojaviće se “homogeni
produkti”: fina i ultra-jaka vlakna, dizajniranje molekula, sinteza i
analiza DNA, 3D računarska memorija...

Treba da prođe gotovo
dekada za prvi nano-manipulator, zatim još jedna dekada za prvi
samo-replicirajući asembler, i zatim, izgleda, još jedna dekada pre
nego što budemo u stanju da pravimo velike proizvode. Ako budemo
srećni, paralelni rad na hirurgiji unutrašnosti tela će se pojaviti
otprilike u to vreme. Tokom daljih istraživanja će verovatno biti i
novih prepreka u radu, kako budemo otkrivali koliko su kompleksni ti
poslovi.

Ovo može zvučati prilično razočaravajuće – ili
jednostavno vremenski suviše daleko od danas. Ipak, zbog moguće
zloupotrebe nanotehnologije, kao na primer mogućnost izmene ili
implementacije lažne memorije ili korištenja nanotehnologije u vojne
svrhe, u neku ruku je dobro što je ljudima ostavljeno vremena da se
prilagode ovim stvarno radikalnim promenama, i da razviju metode
odbrane. Čak i rana nanotehnologija može biti korisna, posebno za
biomedicinska i hemijska istražavanja, kao i za sve vrste proizvoda i
instrumenata.

KRAJNJE MOGUĆNOSTI NANOTEHNOLOGIJE

Posle proizvodnje prvog
nano-asemblera, do krajnjih mogućnosti nanotehnološke utopije proteći
će “par kratkih godina”, koje će srećom potrajati malo duže. Ovo je
dobro zbog toga što će društvo moći da se prilagodi novim uslovima, kao
što je, recimo novi sistem novčane razmene.

Vremensko
rastojanje između proizvodnje prvog univerzalnog asemblera i ubrzanog
pojavljivanja novih nano-proizvoda (i posledice zamene tradicionalne
industrijske tehnologije), će biti šokantno. Istorija pokazuje da
linija između dva perioda ljudske istorije predstavlja eksponencijalnu
krivu, što smo imali prilike da vidimo na prelasku između kamenog doba,
srednjeg veka i industrijskog doba. Nanotehnologija se neće pojaviti
prostim sipanjem sadržaja jedne epruvete u drugu, a i krajnje nano
mogućnosti neće biti odjednom materijalizovane. Međutim za sve
praktične svrhe, do 2030-te, nanotehnologija će pristići
nezaustavljivom snagom. Druga naučna polja će takođe nastaviti da
ubrzavaju krivu tehnološkog napredka. Genetičari, sa novim poboljšanim
alatima, tragaju za planom i razumevanjem ljudskog genoma, tako da oni
sami očekuju značajne rezultate za samo nekoliko godina.

DNA
je kontrolna tabla postojanja “nano-mašina” koje zovemo život. Genetika
će biti odgovorna za produžetak ljudskog života pre nego što
nanotehnologija uhvati zalet. Nanotehnologija će jednostavno koristiti
i dodavati znanje stečeno u genetici za dalju poboljšano upravljanje
ovim kontrolnom tablom. Ne bi se trebalo iznenaditi, ako za 15 godina
ljudski najstariji san “dospe u ruke” naučnika. Sa idejom
nanotehnologije javila se i ideja o dubokom zamrzavanju ljudi
(Cryonics) koji boluju od danas neizlečivih bolesti (rak, AIDS) i
njihovo oživljavanje u vreme kada nanotehnologija omogući bezbedno
odmrzavanje i lečenje takvih ljudi.

SUPER MATERIJALI

Konstrukcija metalnih uređaja sa atomskom
preciznošću omogućla bi nam da ih proizvodimo bez mikro-nesavršenstava
(pukotina, neravnina). Takvi uređaji bi imali dramatično veću snagu,
radili bi sa manje zagrevanja i podnosili bi veće opterećenje. Na taj
način bi se današnji industrijski proizvodi mogli mnogo poboljšati, ali
se postavlja pitanje zašto i za čega bismo koristili materijale iz
prvog talasa industrijalizacije kada su nam dijamantski i
super-kompozitni materijali dostupni? Ugljenik je u dijamantskom obliku
50-70 puta jači od čelika i ima samo četvrtinu težine čelika. Izgrađena
cev od takvih materijala je 100 puta jača i provodi elektricitet isto
kao bakar.

Velike količine ugljenika koje će biti potrebne za
građenje objekata primenom novih tehnologija biće nam dostupne iz
atmosfere od miliona tona sagorelih fosilnih goriva. Praktično nam se
sirovi materijal sam isporučuje!

BUCKYBALL

Izučavajući spektar svetlosnih signala udaljenih
zvezda, naučnici su 80-tih godina primetili čudnu pojavu. Jedan
astronom je zapisao da apsorciona linija u spektru nekih zvezda može
biti objašnjena samo dosada nepoznatom strukturom ugljenika C60
(lopta). Dr. Richard Smalley sa univerziteta Rice, dobitnik Nobelove
nagrade za otkriće strukture ugljenika C60 (Buckybals) oktobra 1996,
rekao je da je njegova laboratorija uspela da napravi molekule u obliku
cevi (Buckytube) 100,000 puta duže od prečnika cevi. Njihova struktura
sastavljena je iz specifično povezanih atoma ugljenika. Buckytube
molekul ima oblik zatvorene žičane ograde (u obliku cevi) sastavljene
iz heksagona i pentagona, širine 1.1nm ili skoro nanometar u prečniku.
Poređenja radi, ćelija crvenog krvnog zrnca ima prečnik od 5000 nm. Za
razliku od dijamanta, gde atomi ugljenika predstavljaju
trodimenzionalnu kristalnu rešetku, molekul Buckytube je sastavljen od
ugljenika gde sve četiri veze ugljenika služe za jednodimenzionalnu
rešetku u obliku cevi.

Istraživači sa univerziteta Rice imaju
cilj da naprave cev još veće dužine, a po njihovim predpostavkama
trebalo bi da prave molekularne cevi gotovo neograničene dužine do
kraja dekade. Čak i da zanemarimo ostala dostignuća nanotehnologije,
mogućnost izgradnje ovih cevi dovoljno je revolucionarna za mnoge
industrijske grane. Predviđeno je da jačina Buckytube bude negde izmeću
1.2 do 2 puta veća od one koju ima dijamantsko vlakno, ili 100 do 150
puta veća od čelika, sa samo četvrtinom težine. Predviđa se da će
Buckytube imati 50 do 100 puta veću provodljivost nego bakar. Ako cev
može biti napravljena brzo i jeftino, revolucija u prenosu energije nam
je u rukama. Takođe takav materijal bi imao visoku otpornost na
toplotu. Ne radi se ovde o postepenom poboljšanju u performansama,
dvaput ili tri puta boljem; radi se o eksploziji u performansama koje
će voditi u radikalnu promenu u industriji.

Na primer,
upotrebom Buckytube kompozita, opašće težina mlaznih motora, biće
moguće stvaranje tanjih i većih elisi unutar delova za rashlađivanje, a
komore unutrašnjeg sagorevanja radiće na većim temperaturama, dajući
više potiska za istu količinu goriva. Bilo bi moguće konstruisati
avione sa petinom današnje težine, promenjenim dizajnom i neverovatno
tankim krilima. Tanji svežanj Buckytube molekula mogao bi se koristiti
za proizvodnju kablova koji bi zamenili debele čelične kablove na
mostovima. U sportskoj industriji, gde je korišćenje lakih i čvrstih
materijala od velikog značaja (ramovi za biciklove, teniski reketi i
t.d.), novi materijali će naći široku primenu. Da li ste videli raketno
lansiran padobran za ultralaki avion? Šta kažete za super laki, super
snažni padobran koji bi u slučaju opasnosti nosio 747?

Ako
bismo koristili Buckytube za pravljenje tkanine, takva tkanina bi imala
veliku jačinu i otpornost protiv trenja, i našla bi veoma široku
primenu. Ona bi imala veliku otpornost na metke. Odeća za more bila bi
mnogo otpornija od Kevlara. Veliki šator za četiri osobe meže biti
težak nekoliko grama, padobrani takođe.

Kako bi smo sekli
Bucky Odeću? Standardne metalne makaze ne bi mnogo koristile. U stvari
kanap od Buckytube može odoleti testeri od najjačeg materijala. U ovu
svrhu koristili bi se laseri koji proizvode temperaturu od 30000C.
Srećom, takvi industrijski laseri postoje odavno.

Kako će
industrija reagovati, ako iznenada novi materijali budu otprilike 100
puta snažniji od čelika i šest puta lakši? To otvara mogućnost
konstruisanja proizvoda sa danas nezamislivim karakteristikama, i
očekuje se da će primena ovih materijala biti dominantna u 21-vom veku.
Pogledajmo samo koliko se život izmenio nakon otkrića plastike, i šta
bi nam sve oko nas nedostajalo da ovog materijala nema. Epoha Buckytube
bi trebala da ima tako veliku snagu i značaj da je prosto neuporediva
sa ljudskim iskustvom.

Primena ovih materijala može da ima i
negatinih strana. Zamislimo šta bi se dogodilo ako bismo takvu gotovo
nevidljivu nit molekulskih razmera i ogromne jačine razvukli između dva
zida u visini vrata. Čovek koji bi tuda prošao, naneo bi sebi teške
povrede.

DIJAMANTSKA MEMORIJA

Buckytube sonda na sondarno skenirajućim
mikroskopima (Scanning Probe Microscope) je našla svoju drugu primenu,
tokom istraživanja u mikroskopiji. Omogućiće dalje poboljšanje osobina
nano-računara, takvi mikroskopi imaju osobine čitanja sondi uređaja za
memorsanje. Ova mogućnost memorisaja na dijamantu koji je prekriven
molekulima vodonika (H) i folra (F). Podatke bi čitatala molekularna
sonda koja je prikačena za kraj Bukytube koja je povezana sa
elektronskim mikroskopom. Molekularna sonda može da očitava energetske
razlike u interakciji između lokacija sa vodonikom, i lokacija sa
hlorom. Za sada je ovo molekularna sonda koja najviše obećava
(buckytube na koji je prikačen piridin (C5H5N). Kada je pravilno
orijentisani piridin prikačen za buckytube tada se molekul ponaša
stabilno. Deo sonde memorijskog sistema danas je dostižan u
laboratorijskom uslovima. Takođe i memorijski sistem zasebno,
istraživanja su prikazala kako atom vodonika može biti uklonjen sa
silikonske površine i zamenjen florom. Ako ovaj isti proces bude
izvođen na dijamantskoj površini na koju bi bili dodati radikali flora
ovakvi memorijski sistemi bi se mogli konstruisati. Teoretski ovakvi
sistemi bi mogli da memorišu 1015 bita/cm2.

INTELIGENTNI MATERIJALI

Asembleri u sprezi sa nano-računarima,
čije mogućnosti prevazilaze računare kakve danas imamo, omogućiće
izgradnju “inteligentnih” materijala to jest takvih materijala koji će
biti sposobni da u komunikaciji sa korisnikom dobijaju željene osobine.
Na primer ako izgradite odeću od “inteligente” tkanine, takva odeća će
moći da menja boju ili kroj po želji osobe koja je nosi. Inteligentna
odeća će moći lako se prilagođava određenoj osobi bez obzira da li je
muškog ili ženskog pola. Na takvoj odeći se takođe mogu nalaziti
minijaturni senzori koji će pratiti okruženje i opominjati osobu koja
je nosi na opasnosti od velike koncentracije ugljen dioksida ili
radijacije, takođe takva odeća bi konstantno mogla da prati na
zdravstveno stanje osobe. Biće moguće proizvoditi lak za nokte koji
prodire u nokte ojačavajući ih dijamantskim rešetkama, kreirajući
kompozit koji ojačava nokte fizički. Ako nokti budu nekako oštećeni, on
će automatski izvršiti popravke. Zamislite čistu tečnost za vaše nokte
tako da menjaju boju na pojedinim delovima, ili celokupnu površine, na
vašu glasovnu komandu! Inteligentni materijali koristili bi tehnike
odbijanja svetlosti koje proizvode boju isto kao na leptirovim krilima.
Ili, na primer, ako bi smo kuće i stanove gradili od inteligentnih
materijala, mogli bi smo pomerati vrata ili prozor kako nam odgovara
toga dana. Pomeranje prozora bi bilo isto tako jednostavno kao što je
danas jednostavno pomerati “prozore” računaru pod Windows-om.
Inteligentni materijali će svakako biti popularni i naći svoju primenu
u mnogim oblastima.

PRIPREMITE SE ZA NAREDNU INDUSTRIJSKU REVOLUCIJU

Priča o samo-replicirajućim mašinama nije pitanje šta ako... nego kada.

Do
početka molekularne proizvodnje nije ostalo mnogo vremena (po nekim
predviđanjima 15-25 god), a razlike između proizvodnje današnjih metoda
i budućih postupaka, koje će omogućiti univerzalni asembleri (uređaji
sposobni za proizvodnju na molekularnom nivou) biće isto toliko velike,
kao i razlike između srednjevekovnih načina proizvodnje i današnjih
automatizovanih postupaka. Čovečanstvo će biti suočeno sa
industrijskim, monetarnim i socijalnim potresima, kao rezultat novog
obilika proizvodnje.

U bliskoj budućnosti, timovi naučnika će
uspeti da konstruišu univerzalni asembler nano veličine sposoban za
samo-repliciranje. U par kratkih godina će biti izgrađeno na milijarde
asemblera, preko kojih će biti virtualno realizovani svi sadašnji
industrijski procesi. Potrošačka roba će postati jeftina, inteligentna
i izdržljiva i biće je u dovoljnim količinama. Medicina će krenuti
napred krupnim koracima. Putovanje svemirom i kolonizacija ostalih
planeta sunčevog sistema će postati sigurna i dostupna. Zbog ovih i
drugih razloga, globalni stil života će se radikalno promeniti a samim
tim i ljudsko ponašanje i način razmišljanja.

Uspešne
kompanije žele, ne samo da prežive, nego i da napreduju u prvoj
polovini 21-og veka. Trebalo bi da počnu istraživanja u cilju
pronalaženja najboljih načina kako da koriste nanotehnologiju baziranu
na univerzalnim asemblerima, kada oni pristignu. Takve kompanije treba
da planiraju kako da dizajniraju proizvode koje proizvode danas, preko
ove nove tehnologije. Na primer, posle prvog pristiglog asemblera još
uvek će postojati tražnja za pamučnim peškirima, dok se superiorni
prizvodi ne konstruišu. Proizvođači peškira treba da sagledaju kako oni
izgledaju na molekularnom nivou, da prouče koja je prava kombinacija
ugljenika, kiseonika, vodonika i drugih elemenata i kako su oni
povezani, i da počnu da pišu softver za proizvodnju peškira u svim
njihovim varijacijama boja, šara i oblika. Možda bi takva kompanija
trebalo da razmisli i o dizajniranju softvera za liniju elegantnog
persijskog tepiha.

Kompanije koje se budu na ovakav način
pripremale, određujući unapred kako rukovati sa aseblerima, biće
sposobne da pokrenu proizvodnju ubrzo posle proizvodnje prvog
asemblera. Cena ovakvih proizvoda će biti daleko manja od sadašnjih
zbog uštede na ljudskom radu, proizvodnim mašinama, energiji, prirodnim
materijalima (pamuk, svila, koža, drvo…) i sintetičkim bojama.

Buduća
tehnologija će biti u stvari tehnologija dizajniranja modela. Ako bi
neko želeo da pravi cipele od kože (a da pri tom ne ubije životinju),
mora modelovati sa atomskom rezolucijom – gde se svaki atom nalazi u
strukturi na pravom mestu. Sintetički molekuli mogu biti veliki i
kopmleksni koliko želimo i sastavljeni od egzotičnih kombinacija atoma
koji se ne mogu naći u prirodi. To je ogromna komplikovana slagalica sa
ograničenim skupom od 92 elementa. Srećom tada ćemo imati moćne
računare i softver koji će moći da se nosi sa takvim problemima.

Ljudi
u Japanu imaju naviku da planiraju na duže staze, Japan se
indentifikovao sa nanotehnologijom kao verovatnom tehnologijom 21-vog
veka. Njihova vlada je izdvojila sto miliona dolara za program za
nanotehnološka istraživanja, tako da je to najbolje finansiran program
te vrste u svetu, upravljan od strane novog instituta za napredna
interdisciplinarna istraživanja.

NOVAC U NANOTEHOLOŠKOJ BUDUĆNOSTI?

Čovečanstvo je živelo
milionima godina bez korišćenja novca kao sredstva plaćanja. Nakon
toga, na srednjem istoku je otkrivena trgovina i u početku je čisto
zlato bilo glavno sredstvo plaćanja. Cenjeno zbog lepote i mogućnosti
kovanja, zlato je ubrzalo trgovinu ali je nakon toga bilo zamenjeno
papirnim novcem (Kina) koji je bio praktičniji. U današnje vreme su
skoro svi uključeni u finansijske institucije koje rade sa papirom.
Novac je odigrao značajnu ulogu u ljudskoj istoriji, ali pored dobrih
osobina, ovakav koncept novca imao je i loših strana.

Do sada
su samo bogati ljudi mogli sebi da priušte jako precizne prefinjene
stvari dizajnirane prema njihovim potrebama (jahte, vozila, razne
tehničke uređaje, itd). Cena ovih proizvoda je visoka ne zbog toga što
su izrađeni od retkih materijala nego što je skupa njihova proizvodnja.
Kada proizvodnja ne bude zahtevala ljudski rad, tada će ovi danas skupi
proizvodi postati dostupni svima. Potrošačka roba, samostalno
sastavljena od atoma iz atmosfere, će biti veoma kvalitetna i gotovo
neuništiva a pri tome, ako je potrebno može se potpuno reciklirati, dok
će proizvodnja zahtevati veoma malo ljudskog rada, izuzev pri
dizajniranju softvera. Zbog toga se postavlja pitanje da li će sadašnji
koncept novca biti primenljiv u budućnosti nanotehnološke industrije.
Za čega će služiti novac kada će svako moći da zatraži od računara
samostalno sklapanje potrošačke robe, sastavljene preko noći u uglu
garaže koristeći besplatne materijale iz atmosfere. Nanotehnologija će
biti za industriju to što je za nauku matematika.

ZANIMANJA 21-VOG VEKA

Od prvih dana nanotehnologije univerzalni
asembleri zamenjuju sve današnje proizvodne procese i zahtevi za
fizičkim ljudskim radom u procesu proizvodnje neće više biti potrebni.
Sadašnji način proizvodnje će postati zastareo, tako da će svako
dugoročno planiranje pretstavljati pripremu za čitavu novu industrijsku
revoluciju.

Kakava će zanimanja biti potrebna u
nanotehnološkoj budućnosti? Postoji jedna profesija za kojom će sigurno
postojati velika potražnja - sistemski programer. U nanotehnološkom
svetu, gotovo sve će biti napravljeno od inteligentnih materijala,
pokretano mikroskopskim računarima kojima je potreban softver. Sve će
biti zavisno od softvera. Zahtevi za programerima će biti veći nego što
možete da zamislite danas. Ovo je sigurno jedna od nekoliko profesija
koju će biti potrebno platiti, ali je pitanje čime?

Ako se
osvrnemo na istoriju, u srednjem veku devedeset posto stanovništva se
bavilo zemljoradnjom. Da je tada neko rekao ljudima da će se za samo
dve stotine godina kasnije svega deset posto stanovništva baviti
zemljoradnjom, ljudi bi se zapitali čime će se baviti ostalih devedeset
posto populacije? Ljudi nisu ostali bez posla, ali je pojam ljudskog
rada dobio novo značenje sa prelaskom na industrijski oblik
proizvodnje. Danas postoje profesije kojih nije bilo pre sto godina kao
na primer: vozači, piloti, programeri, psihoterapeuti, menadžeri,
elektro-mehaničari, astronauti i mnoga druga zanimanja. Verovatno će se
slična stvar desiti i pri prelasku na molekularni način proizvodnje, u
kome je fizički ljudski rad sveden gotovo na nulu. Pojaviće se
profesije kakve danas ne možemo ni da pretpostavimo. Ako je istorija
vodič, ne treba se plašiti da će dolaskom nove tehnologije ljudi ostati
bez posla. Samo će se transformisati oblik ljudskog rada od fizičkog ka
mentalnom.

Nanotehnološka istraživanja će se nastaviti, a
takođe i poboljšanja u nauci, što će zahtevati angažovanje velikog
broja visoko kvalifikovanih ljudi na različitim istraživanjima.
Biolozi, geolozi, arheolozi i druge slične profesije biće angažovane na
reizgradnji u prošlosti uništenih i zagađenih ekoloških sistema i
izumrlih biljaka i životinja kojima je sačuvana DNA. Jednom rečju, biće
povraćen stari izgled planete, naravno u granicama mogućnosti koje
dozvoljava savremeno društvo. Profesije koje se bave uslužnim
delatnostima mogu takođe računati na nastavak zaposlenja. Psihijatrija,
psihologija, i sociologija će imati čitave nove oblasti primene. Ljudi
oslobođeni potrebe za fizičkim radom imaće više slobodnog vremena što
će omogućiti da se više posvete samoaktualizaciji, umentnosti,
književnosti i muzici.

BUDUĆI POTRESI NA SVETSKOJ POLITICI

Dolaskom nanotehnologije otvaraju se brojna pitanja:

Šta
će se desiti sa državama mega proizvođačima-izvoznicima kao što je
Japan, kada bilo koja zamlja sa nano asemblerima i prigodnim softverom
bude u stanju da proizvede bilo koju robu?

Šta se dešava sa zemljama OPEC-a, kada nafta postane praktično beskorisna?

Kako
će Južno Afrička Republika reagovati, kada bude moguće jeftino
proizvoditi dijamante u ogromnim količinama i kada bude moguće jeftino
izdvajanje zlata iz mora?

Šta se dešava sa internacionalnom
ekonomijom podzemlja (crno tržište), kada sva nelegalna i krijumčarena
roba može biti napravljena kod kuće istim uteđajima kojima se sprema
ručak i kapućino? Šta da rade svetski legalni sistem i njihove pravne
institucije?

Pomeranje moći u post-nanotehnološkom svetu
postavlja scenu za ubrzanu geopolitičku evoluciju. Promene, od
tehnologije danas, do nanotehnologije sutra, verovatno će se dogoditi
za manje od pola generacije. Pošto je bliska prirodi, nanotehnologija
će se brzo proširiti, uzrokujući za kratko vreme mnogo promena koje je
teško zamisliti. Šta se dešava sa svetskom bezbednosti? Atomsko oružje
će biti i dalje prisutno, ali nanotehnologija će omogućiti pravljenje
čak i mnogo destruktivnijih oružja. Gde će se nalaziti budući “balans
moći”? Verovatno je da će se neke državne granice ponovo ucrtavati
deset godina posle prvog nano asemblera.

Naseljavanjem svemira
doći će do velikih migracija ljudi. Ovo bi moglo da dovede do stvaranja
nezavisnih “svemirskih” država. U kakvim će one biti relacijama sa
vladom na zemlji – ostaje da se vidi.

SUOČAVANJE SA TEHNOLOŠKIM ŠOKOM

Da li priča o ovoj novoj
tehnologiji i posledicama koje ona donosi utiče na vas da se osećate
pomalo konfuzno? To je sasvim normalno; mogućnosti koje donosi ova
tehnologija su toliko napredne da čak i ljudi koji sa interesovanjem
prate nauku i tehniku bivaju zatečeni neverovatnom brzinom promena koje
se dešavaju i posledicama primene novih tehnologija, ali vremenom se
prevazilazi osećaj straha od novog i nepoznatog.

Inženjeri i
naučnici se bave isključivo tehničkim aspektom nanotehnologije, ne
vodeći računa o tome kako će ti izumi uticati na promenu načina života
ljudi, i kako će ih ljudi prihvatiti. Psihijatri, psiholozi i
sociolozi, sa posebnom pažnjom prate mogućnosti nanotehnologije, da bi
bili u stanju da postave teoretske pretpostavke posledica na pojedinca
i/ili društvo u celini. Oni proučavaju koliko današnja tehnologija
utiče na promene u ponašanju ljudi, i pokušavaju da razviju ideje i
pretpostavke o tome kako će se pojava nanotehnologije odraziti na
čoveka. Ljudima koji se ne budu snašli u novim, promenjenim, životnim
uslovima trebaće vodič. Ako na prvi pogled ne vidite vezu između
psihologije i nove tehnologije zamislite da se za par godina nađete u
svetu u kome su moguće strvari o koje danas samo možemo da gledamo u
naučno fantastičnim filmovima.

Proizvodnja nanotehnologijom
omogućava nam da gradimo bilo šta atom po atom, tako da će svako biti u
stanju da sastavlja predmete po želji. Ovo je teoretska osnova za
replikatore hrane. Krompir će biti moguće sastavti atom po atom prateći
informacije su zapisane u moćnoj nano-kompjuterskoj banci podataka.
Svako će moći da zatraži ove informacije sa bilo kog mesta na zemlji.
Sa zalihama odgovarajućih elemenata (ugljenika, kiseonika, vodonika,
itd) i nekoliko milijardi asemblera, moguće je rekonstruisati identičnu
kopiju pravog krompira. Ili možda uraditi istu čak i sa čovekom! Uprkos
neodobravanju, svi tehnički detalji sigurno će biti razrađeni.

Ovo
su ipak radikalne ideje, ali pogledajte i druge mogućnosti.
Nanoračunari i nanouređaji dovoljno mali da mogu biti pušteni u
krvotok, dovoljno inteligentni da čitaju DNA osobe u kojoj se nalaze i
memorišu informacije koje prikupe. Ako se u telu nađe na primer virus,
oni trenutno reaguju obezbeđujući virtualni imunitet na bolesti. Takođe
možete programirati ove uređaje da prate aktivnosti mozga sa
neverovatnom preciznošću. Ovo otvara priču o svesnosti, inteligenciji,
znanju i neispitanim funkcijama mozga, ili možda da uspostavimo
direktnu razmenu podataka između mozga i moćnih nanoračunara!

Uzmite
jedan nano asembler sposoban za samorepliciranje, programirajte ga da
proizvede na bilione svojih kopija, recite im da svaki napravi na
trilione nanoračunara od kojih svaki izvršava 1014 operacija u sekundi,
povežite ih u neuronsku mrežu, dodate odgovarajući softver i dobili ste
potpuno netaknuto polje za dizaniranje i interpretiranje veštačke
inteligencije. Ovde se već može govoriti o pravoj mašinskoj
inteligenciji.

Šok budućnosti nije prazna priča u medijimima
zadnjih par godina. Za vreme manje od pola ljudske generacije asembleri
će biti sposobni da nas hrane, oblače i grade kuće za svakoga na ovoj
planeti i istovremeno se i pronalaze načini za značajno produžavanje
ljudskog života. Za manje od jedne generacije, svi sadašnji proizvodni
procesi uključujući i ljudski rad će biti nepotrebni. Bolesti i
starenje će biti stvar prošlosti. Ljudi se neće više suočavati sa
biološkom smrću. Potrošna roba, veoma inteligentna, sklapaće se iz
atmosferskog materalijala. Sadašnji koncepti novca ili bogatsva neće
imati smisla. Zlato postaje bezvredno zbog toga što se može izdvajati
iz mora. Deonice kompanija postaju beznačajne… izuzev Microsofta, zbog
toga što će SVE pokretati softver. Putovanje svemirom će biti jeftino,
udobno i sigurno. Ovo je samo mali deo mogućnosti.

Kako će sve
ove neverovatne promene uticati na ljude? Da bi napravili poređenje,
zamislite da šta bi se dogodilo kada bi grupu sujevernih
srednjevekovnih stanovnika preneli u sadašnje doba industrije,
elektronike sa svim čudima koje ovaj vek može da ponudi. Kako bi ste im
objasnili jednostavne stvari kao što su: kako svetli sijalica , odakle
dolazi voda iz slavine, šta pokreće automobile, kao lete avioni, ko su
mali ljudi koji “žive” u televizoru da i ne pominjemo računare. Zar ne
mislite da bi većini ovih ljudi trebala neka psihološka pomoć da se
uklope u novi način života? Mi ćemo takođe morati da uložimo napor da
bi razumeli promene koje nas očekuju.

KAKO ĆE ŽIVOT IZGLEDATI U NANOTEHNOLOŠKOM VEKU?

Nanotehnologija
će omogućiti velike inženjerske projekte koji su mogući već i sa
današnjom tehnologijom (ali previše skupi da bi bili praktično
ostvareni) kao i projekte koji su samo mogući građenjem stvari iznutra,
atom po atom. Nanotehnologija bi trebalo da izmeni pristup u
projektovanju, osobađajući inženjere razmišljanja koliko je nešto skupo
za proizvodnju dajući veću slobodu da se koncentrišu na to da li je
nešto moguće i ostvarljivo. Upitajte se koliko imate dobrih ideja u
glavi od kojih odustajete zbog “sitnica” koja se zove nedostatak novca.


Već sa današnjom tehnologijom moguće je graditi veliki
transportni sistem koji bi bio baziran na podzemnim tunelima kojima bi
se u potpunom vakuumu kretale trensportne kapsule koje bi levitirale na
šinama krećući se brzinama blizu hiljadu kilometara na sat. Vakuum bi
se mogao obezbediti moćnim vazdušnim pumpama a levitacija je moguća
primenom superprovodnika. Međutim zbog velikih troškova za izgradnju i
održavanje ovakvog sistema transporta, on ne bi bio isplativ. Takva
transportna mreža nije izvodljiva bez sposobnosti da gradimo ceo sistem
preko samoreplicirajućih konstrukcionih mašina koje ne zahtevaju
ljudski rad i relativno mali broj ljudi koji nadzire konstrukciju preko
kompjuterskih terminala.

Stanovi, čiji bi zidovi bili pokretni
i prekriveni inteligentnim displejima, mogli bi se graditi i danas,
iako bi to bilo prilično skupo. Međutim sa nanotehnologijom, izgradnja
takvog inteligentnog zida bi verovatno koštala manje nego da je
izgrađen na klasičan način od opeka i cementa, to jest, verovatno bi
konstrukcija zida od opeka stajala više nego kada bi se on proizvodio
od inteligentnih materijala, jer ne bi zahtevao učešće ljudskog rada.
Eric Drexler je jednom prilikom rekao da će u nanotehnološkom svetu
tona čelika i tona super brzih mikroprocesora imati istu cenu!

Sva
biološka bića su molekularne mašine. Eric Drexler smatra da ako želite
da vidite molekularne mašine, treba samo da se pogledate u ogledalo!
Život je sastavljen od molekularnih mašina (proteina, i slično)
kontrolisan od programskih instrukcija (DNA). Starenje je bolest i
najveći uzrok smrti većine ljudi. Čak i ako se napravi lista uzroka
smrti kao što su rak, AIDS, saobraćajne nesreće, ratovi, starenje je
još uvek na prvom mestu.

Kasnih sedamdesetih je utvrđeno da je
uzrok starenja i smrti “genetski sat” programiran od naših sebičnih
gena “za dobro populacije”. Postoje brojna mišljenja da produžavanje
ljudskog života nije prirodno i da ne bi trebalo da ga produžavamo. Ove
reakcije su srećom prividne. Ne treba zaboraviti da je pre dve stotine
godina prosečan ljudski vek je iznosio oko 30 - 40 godina. Danas
zahvaljujući kvalitetnijim uslovima života i medicini, ljudski vek
iznosi oko 70 godina. Takođe vremenom se menjao pojam života i smrti i
danas je sasvim normalna praksa za vraćanje pacijenata u život
reanimaciom (elektro šokom) dok su ranije takvi pacijenti bili
proglašavani mrtvim.

Talas naredne industrijske revolucije će
se prošititi brzinom neuporedivom sa bilo čime u dosadašnjoj istoriji.
Moglo bi se reći da imamo slučaj evolucije u novu vrstu. Virtualno
slobodni od materijalnih potreba, ljudi će imati dovoljno vremena da se
posvete umnom stvaralaštvu i duhovnom razvoju. Mi imamo sreću (ili
nesreću) da budemo svedoci najradikalnijih promena, u gotovo svim
sferama ljudskog života u istoriji. Kao što neko reče, “svaka napredna
tehnologija može se porediti sa magijom”.