Iz vaseg pera

Da i ja ostavim price. Moje su licno delo, pa bih voleo da cujem komentare.

Prva prica:

# Дилема
Топли,
угодни сунчеви зраци оштро су се промаљали тог преподнева кроз
канцеларију док је госпођа Видаревић поносно гледала на своју докторску
титулу на зиду и породичну слику на столу. Уживајући у плодовима свог
дугогодишњег рада, задовољно, и уз малу дозу нарцисоидности, читала је
писма својих пацијената. Захвалнице људи свих доба којима је повратила
здравље.
Изненада, улетела је у канцеларију једна ласта. Хитро је
летела с једног краја канцеларије на други, унезверено, неодлучно, као
да је сама одлука о правцу плаши, док у једном брзом покрету не излете
напоље. Госпођа Видаревић радосно помисли како ће ово бити весео дан.

Из безбрижног стања прекиде је ненадани звук телефона.
г.В: ,,Хало?”
к.Б: ,,Бане овде. Шта радиш? ”
Господин Бане Радоњић је био колега госпође Видаревић и поседовао је
клинику која је по чувењу била једнака оној наше лекарке. И поред
ривалитета и повремених међусобних пецкања, двоје су били у блиском
пријатељству.
г.В: ,,Леншкарим ”, одговори она задовољно.
к.Б: ,,Значи зовем као поручен. Таман ти шаљем једног пацијента, да прекине твој одмор ”.
г.В: ,,Шаљеш ми пацијента? Зашто? ”
к.Б: ,,Не сматрам да поседујем све услове да га збринем. Слушај, журим на један састанак. Звао сам само да те обавестим”.
г.В: ,,Добро, чујемо се”.

Позив је зачудио докторку, јер је она знала да Бане располаже добром
клиником, а при том се арогантно хвали о својим способностима. Шта је
могло да га спречи у....
куц,куц
сестра: ,,Докторко Видаревић,
стигао је пацијент, послат од стране доктора Радоњића. Нека скитница са
улице изгледа. У врло је лошем стању. Јадник је морао и пут до нас да
поднесе. Шта желите да урадимо? ”
г.В: ,,Сачекајте, одмах долазим”.

Али одмах након што је сестра напустила канцеларију, нашој докторки
блесну читава ситуација пред очима. Пацијент је скитница. Он нема пара
да плати третман. Ма добро, учиниће добро дело. Опет, треба му помоћи.
Утом је један глас из ње, строг, оштар, груб, заустави.
п.г: ,,Чекај. Добро, можеш га излечити. Али он ти неће платити. Ти ништа нећеш добити”.
Одмах затим је други, нежнији глас, негде из дубине њеног бића, прену.
д.г: ,,Иди. Помози му. Биће ти захвалан”.
п.г: ,,Али нећеш ништа добити. Он нема пара”, први глас му је контрирао.
д.г: ,,Добиће задовољство зато што је помогла другом”, упоран је био други глас.
п.г:
,,Добиће гомилу проблема. Ако га сада излечиш, гомиле несретних
сиромаха ће ти се јавити за помоћ”, говорио је он лекарки. ,,Како ћеш
њих моћи да одбијеш ако овог ниси? Како ћеш рећи не сваком следећем
пацијнту који не може да плати? Почећеш да лечиш сиромахе. Твоји
садашњи пацијенти ће почети да те напуштају. Они воле ексклузивност
коју само новац може да купи. Како ћеш онда зарашивати? Како ћеш да
бринеш о породици? Сети се! Ти си лекарка али и мајка, супруга. Мораш и
о деци и мужу да бринеш. Или жена не може имати сретну породицу и добру
каријеру истовремено? Ти то сад имаш! ”, сурово је коментарисао први
глас.
д.г: ,,Ти си лекарка. Ти треба да лечиш. Твоја брига је твој
пацијент и његово добро. Где ти је лекарска савест? Како можеш и да
мислиш на новац када је нечији живот угрожен? Нечије здравље, оно
највредније код човека је нападнуто, а теби су паре помутиле памет. Где
ти је лекарска дужност? ”, опомињао је страствено други глас.
п.г:
,,Тако је! Где ти је дужност? ” , прихватао је расправу први глас као
да му се аргументи сами указују. ,,Дужност према породици! Ко њих
храни? Ко о њима брине? Где ти је дужност према себи? Колико си година
рада уложила у ово? Колико непроспаваних ноћи, пропуштених журки,
рођендана, концерата? Колико колега који су те гледали са висине само
јер си жена? Погледај слику своје породице”.
д.г: ,,Погледај у ове
речи на зиду. Заклетву Хипократу и сваком болеснику који ти се обрати
”, узвраћао је други глас. ,, Погледај шта си обећала кад си почела
овим да се бавиш. Кад си први пут одлучила да желиш овим да се бавиш.
Они, пацијенти, су твоја брига! ”
г.В: ,, О боже, шта сам ја? Ако
сам жена, могу ли бити и мајка и имати добар посао? Ако бринем за
другог да ли радим против себе, а бригом за себе уништавам другог? Зар
се стварно морам нечег одрећи? Или сам се уплашила пред проблемом који
се бојим да решим? Који не знам да решим. Да ли стварно морам начинити
избор или ми ови избори својом лакоћом њиховог одабира скривају онај
бољи? Онај за који се вреди борити? ”

Забринуто је гледала ка
слици своје породице и лекарској заклетви. Две слике, вукле су је на
две стране. Посебно ју је погађао део : ,,Апсолутно ћу поштовати људски
живот од самог почетка”.
г.В: ,,Али који живот? ”
Забринуто је
размишљала пар минута док не рече : ,, Имам решење! ” Али то је рекла
неубедљиво, несигурно, питајући се и после тога шта ваља чинити.
Гласови напротив, кренуше у последње освајање њене душе.
п.г: ,, Тако је. Пошаљи га у државну болницу! Њихов је посао да брину о таквима! ”, наређивао је први глас.
д.г: ,, Тако је. Помози му у невољи! ”, говорио је други глас у вапајима.
Докторка крену ка вратима, али се умало судари са сестром која је улазила и чије куцање није чула.
сестра: ,, Жао ми је али пацијент је умро”.

г.В – госпођа Видаревић
к.Б – колега Бане
сестра
п.г – прави глас
д.г – други глас

Druga prica :

# Одговорно радити посао

Тог сунчаног
дана, један сређени, налицкани јапи забринуто је увозио своја нова кола
у аутомеханичарску радњу. Као што је пракса свугде у земљи, дочека га
насмејани, сређени аутомеханичар, свеж и оран за посао.
Ам: ,,Добар дан. Шта могу да учиним за вас? ”
Јапи: ,,Добар дан. Па ето, нешто слабије кочи. Педала је много мекана и морам више да је притискам”.
Ам: ,,Сад ћемо то да погледамо, а ви само седите и послужите се кафом и колачима”, и одвезе кола у гаражу.
После пола сата, аутомеханичар се врати забринута лица.
Ам: ,,Није вам оно добро. Кочнице морају да се мењају, мењач исто, а кад сам видео гуме... ”
Јапи: ,,Па јесте, имам их већ три месеца”.
Ам: ,, Ништа не брините, све вам ја то могу средити за сат времена”.
Након
сат времена, два се човека задовољно расташе, сваки уверен да је добио
оно шта је тражио. Утом аутомеханичару стиже стари пријатељ.
Ам: ,,Охохо. Седи да ти причам, нећеш веровати како сам добро прошао”.
Пријатељ: ,,Па причај”.
Ам:
,,Свратио ми баш сад неки младић. Налицкан, сређен, онако фенси”, уживе
се у упис он. ,,А нема појма о колима. Одрао сам га до голе коже”.
Пријатељ: ,,Како то? ”
Ам:
,,Па лепо. Човеку се само нашло мало ваздуха у кочницама што сам за час
испустио. И то је све. Онда ти ја заменим кочнице, заменим мењач, да
набијем рачун. И знаш шта? ”
Пријатељ: ,,Шта? ”
Ам: ,,Знаш ли оне старе гуме које ниси знао где да бациш: Продао сам му их по цени нових! ”
Пријатељ: ,,Свака част! ”
Ам:
,,Него хајде да попиејмо коју. Мали, донеси вина! ” викну шегрту. ,,Сад
ћеш да видиш вино каквог нема. Купих га од познаника након што сам га
опробао” реше смешећи се.
Након што је шегрт донео вино, пријатељи весело наздравише и на искап попише црвену течност.
Пријатељ: ,,Аух, па ово је преслатко”.
Ам: ,,Превари ме човек. Даде ми да пробам из флаше, а из бурета продао бућкуриш”.
Пријатељ: ,,Тако ти је то код нас. Људи би само да преваре, подметну. Нико да уради свој посао како ваља”.

Зато време, један мали дечак се у дубини винскога подрума учио племенитом занату, који ће једнг дана наследити од оца.
Син: ,,Тата, зашто стављаш толико шећера у вино? ”
Отац: ,,Засто да бих имао више вина, сине”.
Син:
,,Али онај чика са телевизије, што води емисију о вину, каже да то не
ваља. Каже да људе после боли глава. Много их боли глава”.
Отац: ,,Ма то само понекад. Не увек”, отац сигурно разувери свога потомка. ,,`Него, јеси ли купио хлеб? ”
Син: ,,Нисам”.
Отац: ,,Па шта чекаш, брзо иди! ”

Управо у то време, пекар је искусно, као већ толико пута досад, месио
пециво спремајући се за гладне ђаке поподневне школске смене, који ће
из оближње школе похитати на ужину. Како је месио хлеб, није опазио
шегрта иза себе како носи брашно. Пекар га одгурну, те брашно паде на
под.
Шегрт: ,,Извините газда. Одмах ћу да почистим. ”
Пекар: ,,Шта да почистиш! Дал’ си ти нормалан! ”
Шегрт: ,,па шта да радим? ”
Пекар: ,,Шта да радиш? Скупљај то брашно и дај га овамо! Видиш да ми фали”.
Шегрт: ,,Али газда, пало је на под. А под је прљав”.
Пекар: ,,Шта се ти бринеш. Ко да ћеш ти да то једеш? ”
Пекар хитро покупи брашно па настави да меси. У том моменту у
просторију уђе један пас. Пекар радосно напусти посао и поче да мази
пса.
Пекар: ,,Па где си ти? Па где си? Видим да си се опет играо у блату. Хе, хе, хе”.
Пекар остави пса и настави посао обраћајући се шегрту:
,,Оваквог ти пса нема нигде. Миран, добар, послушан. Као ово тесто што сад месим! ”
Шегрт: ,,Узгред газда, желим да вам честитам годишњицу брака”.
Пекар: ,, А, хвала, хвала”.
Шегрт: ,,Хоћете ли извести негде госпођу? ”
Пекар:
,,Хоћу. У нови ресторан. Познајем власника. Толико ми се хвалио колико
је уложио, да не поверујеш. Чак је и образоване келнере довео, неке што
су школе завршили! ” рече подсмевајући се онима што су у школе морали
да иду да би научили тај посао.
Тада се зачу звонце на вратима и син нашега винара уђе у пекару.
Син: ,,Добар дан. Један хлеб молим”.
Пекар: ,,Одмах мали. Него, нисам те раније виђао да долазиш у моју пекару”.
Син:
,,Досада смо куповали у другој. Али откад смо сазнали да тај пекар
додаје песак у брашно и да му се мачићи по тесту играју, тата је рекао
да променимо пекару”, послушно одговори дечак.
Пекар: ,,Јел чујеш ти
ово? ” рече шегрту. ,,Како човек подваљује! Ништа се не брини мали. Мој
хлеб најбољи је у целој земљи јер ја бринем шта људи код мене једу! ”

То вече, пекар и његова госпођа, уредно сређени и добро расположени, по
први пут су ушли у нови, толико хваљени ресторан. Ресторан је био пун,
већином нових гостију који нису били у могућности да присуствују
отварању. Могли су да уживају у пространој хали са раскошним лустерима,
најновијим осветљењем, беспрекорно чистим столовима. Места која је наш
пар резервисао, била су одлична за праћење оркестра који је држао госте
расположеним, а опет довољно интимна да могу да се посвете себи. Једино
што им је кварило расположење било је одсуство келнера. Неки су били
презапослени, а неки ко да нису марили за новопридошле госте. Један од
њих башкарио се поред шанка причајући са барменом.
Келнер: ,,Колико
је света дошло. И сви наручују, траже нешто, запиткују. Стално те зову.
Ни пет минута не можеш да одмориш. А шта све глупо неће да те питају.
Пре неки дан, гост ме пита, имате ли димљену вешалицу, има, кажем ја. А
имате ли Карађорђеву? Има. И тако прођосмо цео спектар роштиљских меса
док на крају није тражио ћевапчиће! Што једно вече не буде мирно, без
гостију?”
Бармен: ,,Кад има људи има и пара друже. Узгред, ја сам морао данас да слушам рику кувара из кухиње док сам чистио чаше”.
Келнер: ,,Зашто? ”
Бармен: ,,Помоћни кувар нису ставили пристиглу рибу у фрижидер. Само што се није покварила. Ако већ и није”.
Келнер: ,,Баш гадно. Него, реци ми, да ли си гледао финале ли.. ”
Бармен: ,,Извини што те прекидам, али они људи те дозивају већ пола сата. Требало би да их услужиш”.
Келнер: ,,Ти гости, само траже нешто... ” и крене тромо ка столу, гунђајући.
Наш пекар се прекрсти, видно захваљујући богу што келнер коначно долази до њих.
Келнер: ,,Добро вече. Чиме могу да вас услужим? ”
Пекар:
,,Било је крајње време да се појавите” рече нервозно. ,,Нигде вас нема.
Само лењствујете тамо за шанком”.Увидевши да разговор може да одлута у
непријатном смеру, у нади да ће то спречити, госпођа одлучи да се
распита о асортиману јела.
Госпођа: ,,Шта бисте могли да нам препоручите? ”
Келнер: ,,Рецимо пастрмке. Стигле су нам јутрос”.
Госпођа: ,,Одлично, узећемо две порције”.
Келнер
их напусти а госпођа дискретно скерну пажњу мужу како мора бити
стрпљивији. Како мора знати с људима. Била је задовољна што је решила
проблем могуће свађе.
Док се келнер са осмехом приближавао кухињи,
бармен примети његову изненадну промену расположења и упита га шта се
десило. Келнер са још вечим осмехом на лицу одговори: ,,Решио сам
куварев проблем са рибом! ”

Тог јутра, док се сунце ражало на
хоризонту, а петлови се спремали за свој јутарњи пој, уморни келнер се
враћао кучи, Тихо је откључао врата и нечујно их затворио како не би
пробудио своју вољену жену и малу, слатку, милу ћерку. Изненади се,
међутим, кад откри да жене нема и кад чу јецање из черкине собе.
Келнер: ,,Мала моја, зашто плачеш? Па зашто плачеш? ” упита покушавајући да је утеши.
Ћерка: ,,Не могу да спавам. Боли ме”.
Келнер: ,,Где те боли? ”
Ћерка: ,, Боли ме око” одговори она нежним, дрхтавим гласом кроз сузе. Отац је погледа и забринуто упита:,, Од кад те то боли? ”
Ћерка: ,,Од ручка, мислим”.
Келнер: ,,Где је мама. Зашто те није одвела код чика доктора? ”
Ћерка: ,,Она је отишла са чика Богданом, а мени је рекла да спавам и да ће проћи”.
Келнер зачуђено упита : ,,Којим чика Богданом? ”
Ћерка:,,
Оним што увек долази кад ти ниси ту. Тата, боли ме” и девојчица загрли
оца, у нади да ће је његов загрљај заштитити од свег зла које је може
снаћи. Тај једноставни стисак његових руку и тела учини да се осети
много боље и сигурније.
Келнер: ,,Одмах идемо код чика доктора.
Ништа не брини. Све ће бити уреду татино злато” покушавао је да је
умири отац иако су кроз њега провејавале црне мисли какве задесе сваког
родитеља који не зна како да помогне детету.
Убрзо су били у
болници. Како није било гужве, примљени су одмах захваљујући спремности
и елану запосленог особља. Док је њен отац отварао врата, девојчици се
поглед отварао кад насмешеној, лепој тети у белом мантилу. Тета је
упита: ,,Како си ми? Шта није уреду са тобом малена? ”

Treca prica ( ova je nastala pre nesto vise od cetiri godine ).

# Жене у народној скупштини

Улоге
Новак Новаковић
Пуниша Пушић
Бајрам Плавушани
Сурунтије Барјактаревић
Купусије Златоногић
Водитељ

сцена I

Водитељ:,,Добар
дан драги гледаоци.Добродошли на прву седницу сазива новог парламента
наше државе.Да подсетим,ово је прво окупљање парламента који је изабран
на првим потпуно фер и демократским изборима од стварања наше мале,али
велике,у свету тако много цењене и поштоване иако не и много познате
државе.
Ово је такође први пут да су жене добиле право да буду народни посланици и да седну у те клупе.
Као што знате резултати избора су били:
Од 250 посланика добила је:
Државна Пензионерска странка: 64
Права народна пензионерска странка: 53
Народна слободно-радикална странка: 52
Демократско-либерални савез грађана: 43
Хуманистичко напредна партија: 38
До
избора председника скупштине,њом ће председавати најстарији народни
посланик а то је Новак Новаковић из ДЛСГ-а,а ево он управо отвара
седницу”.
НН:,,Драге госпође и госпођице народне посланице и драга
господо народни посланици,част ми је да отворим ово скупштинско
заседање. Као што знате,на дневном реду су предлози закона о платама,о
пензијама,о образовању и о криминалу. Има ли неки посланик нешто да
дода пре почетка заседања.Да има,Сурунтије Барјактаревић из ДПС-а па
онда Купусије Златоногић из ПНПС-а”.
СБ:,,Морам да кажем да је ДПС
огорчен што до сада није изгласан закон о исплати пензија за крај
претпрошле године и док посланици то не изгласају,ДПС неће учествовати
у раду ове скупштине”.
[посланици ДПС-а напуштају зграду]
КЗ:,,Морам
да кажем да је ПНПС исто тако огорчен што до сада није изгласан закон о
исплати пензија али за почетак прошле године и док посланици то не
изгласају,ПНПС неће учествовати у раду ове скупштине”.
[посланици ПНПС-а напуштају зграду]
НН:,,С
обзиром да су посланици ДПС-а и ПНПС-а напустили зграду,стављам на
гласање предлог о изузимању предлога закона о пензијама с дневног
реда.Ко је за,сви,одлично.Сада отварам расправу о предлогу закона за
повећање плата народних посланика.Има ли неки посланик да предложи
амандман. Не. Има ли неко нешто да дода.Не.Стављам закон на
гласање.Констатујем да је закон изгласан са 133 посланика за,0 против и
0 уздржаних. Отварам расправу о предлогу закона о образовању. Има ли
неки посланик амандман на предложени закон. Има, Пуниша Пушић из
НСРС-а”.
ПП:,,Као што знате током моје изборне кампање,ја сам много
ишао по народу и имао прилике да чујем на шта се народ највише жали.А
он се највише жали на то што је на прошлим председничким изборима било
много нешколованих кандидата.Зато предлажем да се оснује средња
Председничко-кандидатска школа како председнички кандидати не би били
нешколовани.Хвала”.
НН:,,Да ли неко има реплику.Да,Бајрам Плавушани из ХНП-а”.
БП:,,Морам
да нагласим да је средња школа превише касна за то што је предложио мој
колега и зато ја уносим допуну на амандман по којој би се у основној
школи уз грађанско и веронауку увео и предмет кандидовање на
изборима.Само тако можемо имати потпуно школоване председничке
кандидате”.
НН:,,Добро,стављам на гласање овај предлог
закона.Констатујем да је изгласан са 133 за, 0 против, 0 уздржаних.
Отварам расправу предлога закона о криминалу. Реч има народни посланик
Бајрам Плавушани”.
БП:,,Дакле по питању овог закона,уочио сам рупу у њему,то јест,ако НН лице које је починило злочин...”
НН:,,Јел ви то, овај , нешто о мени говирите?”
БП:,,Ма не,ја само помињем НН лице које је извршило злочин...”
НН:,,Ако мислите да тако о мени говорите,можете одмах да сиђете са говорнице”.
БП:,,Добро,ако је ПП лице извршило...”
ПП:,,Ти то о мени причаш?”
БП:,,Ма не, како сте само могли то и да помислите.Дакле, ПП лице које је...”
ПП:,,Поштовани председниче тражим да се посланик Бајрам Плавшани казни због увреде моје личности”.
НН:,,Та Пушићу,молим вас Пушићу,смирите се,злочин се у овој држави не сме крити,нека прича”.
ПП:,,А кад је о теби реч онда ћути,прекини,сиђи са говирнице. Ђубре једно”.
НН:,,Ћут.Шта се то чује напољу”.
Народ:,,ПАДА ВЛАДА!!!”
НН:,,Аааааа.Беежимо!!!”
Водитељ:,,Драги
гледаоци,овде је велика гужва,хиљаде људи је пробило полицијски
кордон,продрло у скупштину и сада напада народне посланике.Да
подсетим,на прошле изборе изашло је само 10% бирачког тела а остатак
незадовољних сад руши све пред собом.Драги гледаоци ово је прва седница
скупштине у којој су,као што сте имали прилике да видите,учествовале и
жене.До следећих избора,ваш извештач”.

---------------------------------------------------------------------------------------------------
---------------------------------------------------------------------------------------------------

NIT je java nit je san...

Jutro, mami nas usnule u svoj dom.
Sunce kao brizni domacin docekuje nas na pragu sa svojom djecom
``suncevim zracima`` koji se stidljivo provlace kroz okna i njezno nas
bude. Vragolastom igrom sjena nagovjestavaju prekrasan dan. Budim se,
polako otvaram oci iii mmm, udisem punim plucima.

Osjecam kao da
sve buja u meni. Udisem, tako snazno da cu cini mi se svakog trenutka
eksplodirati. To bistro barsko jutro sa svjezim cistim zrakom, uvlaci
se u nase snove i nagovjestava njihov kraj. Tiho i nenametljivo otvara
svoja vrata i mami nas usnule u svoj dom. Sunce kao brizni domacin
docekuje nas na pragu sa svojom djecom ``suncevim zracima`` koji se
stidljivo provlace kroz okna i njezno nas bude. Vragolastom igrom sjena
nagovjestavaju prekrasan dan.

Budim se, polako otvaram oci iii
mmm, udisem punim plucima. Osjecam kao da sve buja u meni. Udisem, tako
snazno da cu cini mi se svakog trenutka eksplodirati. Vazduh je
neobicno sladak da prosto zelim zaustaviti taj trnutak plaseci se da
onaj sledeci nece biti isti. No svaki novi je bas takav, isti, poseban
i neponovljiv. Cini mi se da sanjam. Da to i jeste san ali onaj dugo
sanjani i napokon ostvareni. Ustajem polagano i svaki pokret je
odmjeren. Ne smijem biti brz, svaki trenutak se mora osjetiti, sve se
mora osjetiti. Ne prenagljivati u nicemu. Jednom se zivi a i mnogo sam
toga propustio. Ne nikada vise, ma sta da se desi.

Slijedi,
jutarnje protezanje, fiskultura, dorucak i spremanje za ritual za koji
se vec dugo pripremam. Izlazim iz stana, pentram se na vrh susjedne
zgrade, na zajednicku terasu. Sirim ruke u zagrljaj, okrecem se oko
svoje ose, ne, ne svojevoljno nego pod uticajem neke cudne sile koja
vlada mnome. Zaustavljam se tako da mi lijeva strana naslanja na pucinu
a pogled prema plazi. Desna prema jezeru, srce svuda okolo. Sunce je
iza mene. Ledja mi gore. Srce kuca jace. Ma sta kuca, lupa! To sunce
rasplamsava vatru u mojoj dusi. Zatvaram oci i prepustam se matici
uzavrelih osjecanja. Nadvladan sam. Odjednom ``BUM``! Osjetih nesto
poput velikog praska. Jaka svijetlost cak i onoj tmini zatvorenih ociju
razlijeze se u meni. Rasplinuo sam se svuda po kraju. Sada polako sa
zebnjom otvaram oci i ono sto vidim je izvan svih ocekivanja. ``SVET NA
DLANU`` Ja letim!!! Surfujem i plovim na oblacima. Malo cudno, zar ne,
ali ne smeta mi nimalo, cak sta vise osjecam se fenomenalno. Evo me na
barskim plazama. Silazim sa oblaka na tlo, spremam se u zalet, Jedaaan,
dvaaa, triii! Trcim prema istom skacem i otklizavam do mora. Sa plaze
ponovo do sna. Nije li ovo sjajno. Kako da ne, i vise od toga. Cekaj,
cekaj, stani malo.

Nisi tu da bi bi se igrao po vas cijeli dan.
Tu si zbog neceg drugog. Da tu sam zbog neceg drugog. Tu sam zbog
rasirenih ruku, tu sam zbog pogleda. Ja sam jedan od rijetkih kome je
pripala ta cast da budem tu gdje sam. Ovaj trenutak treba pametno
iskoristiti. Sjedam na barsunasti jastuk, prekrstam noge i prepustam
uzivanciji. Pogled mi se gubi dole duboko u zelenilo ka biseru
sprecanske ravnice. Sve je tu, kao nekad. Sva moja raja i naravno neki
novi klinci. Svi se zavalili u udobne stolice ljetnih basti barskih
kafica, samo ovi novi klinci pred Fadilovom ``Mona Lisom`` (ili se sada
drugacije zove, provjerit cu) mjesto jutarnje fiskulture igraju
bilijar. Eno ga i Djedo pred Fajkovom `` Lipom``. Smjesi se, mora da mu
je na ovo mirisno jutro nesto lijepo na um palo, inspiracija je to.

Bice
nove price, bice! Mirise mocartova ulica na svjezu jutarnju kafu.
Joooj, bas je lijepo! Sletio bih medj` njih al` neka me sad ovdje.
Pitanje je, kad cu ponovo moci ovako. Vjerovatno vec sutra al` neka me
jos malo, mozda ce bas sutra biti oblacno i kisovito. Memsin
``Amadeus`` taj nas sabirni centar. Tu smo se nekad nalazili pa
pohodili na sva ostala mjesta. Vidim svi su vec tu; Salim, Brano,
Samir, Jovo, Refik, Senad-Bukvar, Jacko, Zlaja, Rusko, Panajotovic,
Tosun-beg, Car, Zoka, Rotula, Sarenac, i svi ostali koji su
upotpunjavali moj i nas zajednicki zivot. I na kraju da pomenem momka
koji koji je cinio ovu cjelinu i bez kojeg svo ovo zivljenje nebi imalo
smisla. lale, Djecko koji je obecavao i koji jos uvijek obecava. Ta
cvrsta karika lanca jaranstva. Toliko je vremena proslo a ja jos nisam
sreo nikoga ko bi mogao da ga zamjeni. Toliko duhovitosti, vedrine i
poleta nikodkoga nisam vidio. Vredan, brizan, originalan, neponovljiv.
Nas Mehdin, moj drug. Hej raja, i ja sam tu! Vidimo se kasnije! Rasim
Cikaric i Mehmed Halilovic – Hondo. Pa zar oni nisu ...!? Uhhh, dobro
je! Sad mi je srce na mjestu.

A gdje je ona krhka mala sto
izlazi samo subotom navece u ``Ariju``? ?? Upravo gledam tamo negdje
iza zavjese, ali roletne su jos spustene. I suvise je rano za nju. Ma
spava garant! Steta, propusta mnogo al` neka, bice vremena, shvatice to
jednoga dana pa ce se buditi ranije. Nema ni ZELJE, ko zna gdje je od
sinoc osvanuo. Asim Hadzic i Fadil Smajic. Gdje li ce njih dvojica?
Nesto se tu dogadja. Moram to ispratit. mhmm Eno odose kod Marike.
Sigurno po sluzbenoj duznosti. Bice da je samo rutinska kontrola. Eno i
Marika licno izlazi pred njih. Ovaj covjek odkako ga znam je isti i
nemjenja se, ni fizicki, ni kao covjek. To ga i cini tako posebnim. Moj
dobri komsija. Pozdravljaju se sa sirokim osmjesima. To su jarani i to
oni pravi. Sjedaju ispred lokala i po starom dobrom obicaju pred njih
se iznosi crveni ``Vranac``. Prevario sam se, nisu na duznosti, dosli
su malo da se opuste.

Svako je pronasao sebe u jednom od ovih
prijatrnih barskih lokala a i ja sam sad pronasao sebe ali ovdje gore.
Oooo, koga to moje oci vide!? Eno ga Salihovic Omer! I Jasmin
(Admirall) je tu! Omereeee, hej Omere! Jasmine bolan! Heeej, gore ba,
ma gore gledajte! Nista. A ljudiii! Toliko se dernjam da bih i mrtve
probudio no ova dvojica ne haju.Inace dobri su to momci i pravo je
zadovoljstvo poznavati ih no mora da su sinoc imali ``vatreno
krstenje`` pa su pod utiscima i za nikog ne haju. Cek` samo da sidjem i
priupitam ih. ``Jel` ba, jel` ja moram na ljekarski pregled zbog vas
dvojice!? Dernjam se k`o nenormalan a vi nista. Glasne zice su mi
otisle. Imali bi svasta vidjet samo da ste htjeli cut, al` niste i sta
vam tu mogu.. Prpustili ste priliku zbog koje bi vam se zivot
promjenio. Da ste samo malo pogledali gore. Bile bi to vjesti za
www.spanac.com, i to kakve. Zbog iste bi se proslavili. Glavu na panj
bih smio stavit ako Dejna Skali i Molder Fox nebi dosli da vide cudo
nevidjeno.`` Sledeci put dobro pazite i osluskujte zivot, mnogo toga
vas ceka. Ne brze od zivota. :-)

Ma reci cu im sve, samo da
sidjem. Sada cu da nastavim sa ovom nesvakidasnjom konzumacijom. Ko
kaze da da su ovi oblaci tanki i prozirni? Ljudi svasta pricaju,
vjeruju meteorolozima. Nista ne znaju. Evo mogu da potvrdim drugacije.
Yogi duseci, ma daaaaj! Takvu udobnost jos nikad nisam osjetio, naravno
neracunajuci udobnost zivota moga zavicaja. Takve nigdje nema. Al`
uzivaaaam! Evo me na desnom boku sa rukom podbocenom pod glavu. Samo mi
jos fali slamka u ustima pa da me jos i slikaju. Ali ko , Canic Izet
nema te opreme a ``ona dvojica`` odose do ``Arije`` tako da otpada i
mogucnost snimanja Kalesije iz vazduha. Al` bi se iznenadili da su
iskoristili ovaj lijepi dan u te svrhe. Kakva je ovo tutnjava??? Ko se
to usudjuje da remeti ovaj sklad? Cek` da vidim. Aaaa majko draga!
Bjez` Jugo !!! Au, umal` me ne zgazi! Heeej krkane, j... te onaj ko ti
dade dozvolu! Jesil` corav? Vidis li da ovdje ima ljudi. Eeee zgembo,
zgembo! Sta si se rasirio k`o da je svo ovo nebo tvoje! Ne moze ovaj
svijet bez onih malo ``oho-hooo`` pa to ti je. Ovi panduri zalegli u
helikopter i samo pravo. Boli njih za obicne ljude. Ne moze covjek malo
ni da se opusti a da neki sejtan ne poremeti taj mir.

Sta se
moze, svijet valjda nebi bio zanimljiv da nam je sve potaman. Ma necu
da razmisljam o tome, hocu da uzivam u svakom trenutku ovog ostatka
dana. mhmmm da, a gdje sam ono stao? Ah da, bio sam se bas razbaskario
na oblaku i uzivao u zivotu. Nekome treba toliko toga da bi udovoljio
svoje prohtjeve a meni tako malo. I kud` ces vise. Sta ima ljepse od
ovoga? Nista, ama bas nista. Haaa, staaa, zar vec??? Sunce je vec na
zapadu. Kad prije? Bozeee, kako vrijeme brzo prolazi kada si u dobrom
drustvu. Neka prolazi, ne plasim se, bar je dobro iskoristeno. Da li je
vrijeme da se spustim malo?

A neee, neka me jos. Ovo nebi
propustio nizasta na svijetu. Predvecerje moga grada je jedinstveno i
nema tog mora ni planine koje bi trampio za ovo blago moga svijeta.. Eh
kad se samo sjetim onih 80-tih. Cesto sam pohodio sa svojom ``ljutom
makinom`` na brdasce ispod misa da uzivam u ovom trenutku smiraja dana
nad pucinom. Sjecam se da su mi govorili da uludo tosim gorivo i da ici
gore sam nije bas nesto narocito. Nisam se trudio da im objasnim i
nastavljao po svom. Boze, ovo mjesto si morao izuzeti od svega. Ovo
mjesto, ovo podneblje nije zasluzilo NEMIR. Sta, odkud, kako??? Tamni
oblaci sa svih strana hrle ka meni. Pritiskaju sa svih strana. Munje
paraju nebom. Gromovi narusavaju mioj mir. Plase me. Sta je ovo? Pa zar
nista lijepo da mi se dovrsi . Odkud sve ovo odjednom? Mora da sam ja
napravio gresku i zasto sam uopste morao pominjati ``nemir``. Jedna
munja pogodi oblak na kojem sam lebdeo. Strmoglavo jurim ka tlu. Sve se
vrti pred mojim ocima. Gotovo je, sve je gotovo. Nemam vremena za
razmisljanje. U svakom slucaju dobro je, i vise je nego dobro, bar ce
mi se jedna zelja ostvariti. Umrijet cu na prostoru gdje sam i ponikao.
Tako treba i da se zavrsi ova moja prica. Ne tugujem, sretan sam. K`O
SIJALICA PRGORI DAN, PUN MJESEC UTICE NA SVE NE OTVARA SE PADOBRAN A JA
PADAM SMIJEM SE. NA LEDJA MI JE NEBO PALO STRESOH ZVJEZDE SA RAMNA JOS
MI JE DO TEBE STALO A SVIJET JE PREPUN TAMNO SIVIH SJENA I ponovo, jos
jedan ``BUM``, i ponovo jos jedan prasak.

Sta je sad, gdje sam
ovo??? O neee, zar opet! Zar sam sve ovo opet sanjao. Zar nemogu ni da
zivim ni da umrem tamo gdje zelim. Boze, ako je ovo opet neka od tvojh
neslanih sala znaj da nista ne znas o humoru i prestani vec jednom,
tvoje sale mi se nimalo ne svidjaju. Znas da nisam to zasluzio i cak
sta vise mnogo togo jesam al` ovako nesto ne nikako. Nikada necu
razumjeti tu tvoju prirodu i zasto uvjek nepravedno sudis. Ako je ovo
odrzavanje balansa izmedju dobra i zla, znaj da je ovaj ulog preveliki
i da ce zlo nadjacati. Nisam bas siguran da tako treba al` svijet je
tvoj a ti se i dalje igraj. Mislis da nije dovoljno to sto su se drugi
malo vise poigrali sa nama. Necu da vjerujem u tebe, necu da vjrujem u
nista. Hocu da vjerujem u sebe, hocu da vjerujem u ljude.

Ta
vjera me je odrzala sve ove godine, ta vjera me i sada drzi uspravnim.
Zbog nje volim, i zbog nje sam voljen. To je dovoljan razlog zbog koga
vrijedi zivjeti. Navlacim jorgan preko glave, cvrsto zatvaram oci,
stezem ih do bola i pokusavam nastaviti tamo gdje sam stao al` nista,
ne uspjeva mi. Zao mi je al` sa druge strane znam da me nocas ceka
slican san. Prica posvjecena mome gradu i iskrenim prijateljima.

Nit je JAVA nit je SAN....

Da li vi imate neku swoju prichu???